MAD ARCHITECTS

shan-shui city

source: designboom

ma yansong’s lecture explored the notion of urbanism and preservation posing the question:
what will the city of the future look like?
from his presentation we picked MAD’s projects that investigate on artificial nature,
not in terms of a conflicting idea but with the aim of combining ‘nature’ and high-density structures. the ‘shan-shui city’ (the city of mountains and water) is one of MAD’s latest projects which will be build in guiyang.
it came from a concept which dates back to ancient times of the mountain-water worship, followed by wu zixu’s idea (5th century BC) of locating
cities by observing the earth and examining the water, and the emperors’ locating cities on the strategic place of the surrounding natural environment
for defense. china has made tremendous achievements on urban construction since the opening reform policy in the 1980s, accompanied with the
rapid growth of both the quantity and the size of cities are a series of problems, such as the destruction of historic sites and deterioration of natural
environment. a contemporary research on chinese urban planning (initiated in 1987 by wu liangyong) re-introduces the theoretical
foundation of ‘human settlement sciences’ — the chinese rocket scientist qian xuesen mentioned ‘shan-shui city’ and wrote a letter to wu liangyong
proposing of establishing the concept of shan-shui city by integrating the shan-shui poems, traditional chinese gardens and landscape paintings
(qian xuesen’ s ‘theory on urbanology and shan-shui city, 1996). shan-shui city is one of the unique spatial planning concepts in the china’s history, with implications on urban sustainability.
it combines the urban construction and the natural environment which is mainly composed of the mountains (shan) and the water (shui).
the tight integration of architecture-landscape-city is the core of the traditional chinese city design theory and methodology (if there is any…).

this ‘spiritual nature of chineseness’ reflects the appreciation of nature, not as a romantic, environmental or anthropomorphic device,
but as a symbolic abstraction of reality — the instinctive properties of place and nature. ’emotion in architecture is fundamentally important. how do you touch people’s minds?.
MAD is in tune with the chinese tradition reflected in huang tingjian’s poem on the pavilion of rustling pine trees — architecture is not important,
the pine trees are not important, but the emotional serenity engendered by both is what’s important.’ ma yansong

‘this is one of our latest projects; located in guiyang. it again has mountains, water, though artificially made, but giving people a feeling of a layered environment.
it is a new town, a new CBD, with new high-rises, even new twin towers, for the client likes the twin towers in kuala lumpur, so he has to have it. we think this kind of CBD has nothing to do with humanity, it has no public space for people, without bridges, platforms or waters,
without spaces people can see each other and can gather around. my idea is to insert communication spots based on the landscape and
weave together these individual parts, architecture and nature in this large-scale mixed-use building. whatever it is,
people hesitate to adopt this networking system in the large buildings, they hate large buildings, for they think this kind of buildings are not humane and
represent only some authorities, but in terms of sharing, openness and density, the city is the better choice and high-density is unavoidable,
it is here that my thinking brings us to this idea of the ‘shan-shui city’.’ – ma yansong
.
.
.
.
.
.
.
.
source: l99

马岩松在designboom建筑对话上的演讲 “山水城市”

瀑布与建筑设计相结合
“这是我们最近的一个项目;位于贵阳。它也像山,它也有水,当然水是人工做出来的,但它会给人一种层次感。这是一个新城区,也是要建CBD,也要建摩天大楼,基地边上就是西萨·佩里设计的双塔,因为业主非常喜欢吉隆坡的双塔,觉得一栋楼重复两遍实在太厉害,所以也要在这里建造一个。
我们认为CBD其实跟实际的人没有关系,没有类似桥、平台和流水这种能让人相互交流相见的空间。我希望在这些大型的建筑综合体中插入以景观为中心的点,让人们在这些点上与建筑和环境产生共鸣。人们一般没有在大型的,高密度的建筑中尝试这种设计方法,因为我们总是讨厌大建筑,大建筑不人性,它是政府或是有钱人建造的纪念碑,跟个体没有关系。但其实从另一个角度来看,从城市的共享、开放性和密度上看,这种大建筑还是有一定的好处,而且未来这种高密度建筑也是亚洲城市不可避免的发展趋势,所以,在这里我们就提出了‘山水城市’的概念。” – 马岩松

联通的天桥
“‘山水城市’的概念是在90年代被提出来的,当时中国刚刚开始现代化,开始建造类似方盒子的现代建筑。当时也有人提出,重塑
古都风貌,在建筑上添加非常视觉化的传统的东西。“山水城市”的概念最早是钱学森提出的,当时建筑界也有讨论。钱学森的提法
其实非常简单:难道我们未来的城市就是这样吗?就是这种灰色的方盒子吗?或者就是变成芝加哥吗?他也提到从杭州、北京这些古典的城市中学习。
北京城之所以漂亮,不仅仅是因为这里种了很多树,像景山、北海,这些都是景;一座园林能作为文物,不仅仅因为它是一座花园,它还具有一种精神性。我觉得我们既然能在不同的尺度中融入精神性,小到一个盆景,大到一座城市,那如何能在现代的高密度城市中达到相同的境界?这也是现在亚洲或世界高密度城市应该直面的主要问题。”
– 马岩松
.
.
.
.
.
.
.
.
source: tiebabaidu

建筑设计: 马岩松/MAD architects项目地址:中国 贵阳图片提供: MAD architects英文名称:shan-shui city

这是由中国著名建筑师马岩松/MAD architects设计的中国贵阳“山水城市”项目。这是MAD建筑事务所一个最新的项目。山水城市的概念最早要追朔到中国古代对山水的崇拜和向往,公元前五世纪(春秋)的伍子胥便提出选址的时候要考察土地和水纹情况,而天子建都更要选择有利于防守的地势。现代中国在改革开放以后在城市建设上已经取得了很大成绩,在质量和规模上也都取得了很大进步,但是伴随的问题是对历史建筑的破坏和自然生态的恶化。山水城市是中国历史上独特的规划理念之一,其中包含着城市可持续发展的含义。这一观念将城市建设与自然环境结合起来。建筑、景观与城市的紧密结合是中国传统城市设计的理念和方法学。中国人的自然精神反映了对自然的欣赏,不仅是以一种浪漫的方式或是拟人化的崇拜,而是将现实抽象出来的一种象征性,是对自然和场地特性的感知。
.
.
.
.
.
.
.
.
source: annamarkovicwebs

Shan Shui: novi urbani dizajn koncept
Arhitektura spiritualno-estetskog krajolika – Feng Shui u urbanom razvoju

Dr. Anna Marković Plestović

Iako neimenovano tradicionalna učenja Feng Shui-ja se postepeno inkorporiraju u kinesku arhitektonsku i urbanističku praksu i daju rezultate zapažene i cenjene širom sveta. Budući da je Feng Shui – čak i kad se pominje samo kao tradicionalno kinesko slikarstvo ili poezija, ili tradicionalna nauka o ljudskim nastambama – nauka o funkcionisanju ljudi u prostoru sa više hiljada godina dugom tradicijom analiziranja i promišljanja ovih odnosa, ovi rezultati nisu iznenađujući. Koncept Shan-Shui grada je u stvari relativno homogen spoj modernih društveno-razvojnih težnji, individualizma moderne arhitekture i stalne ljudske potrebe za prirodom, harmonijom, smislenim i sadržajnim životom.

KONCEPT

Reformska politika otvaranja započeta `80-ih godina prošlog veka omogućila je neverovatan privredni rast i dovela Kinu među prve industrijske i ekonomske sile sveta, ali i izazvala koncentraciju aktivnosti i ljudi, i time neviđen rast broja i veličine gradova. Narasli gradovi su se veoma brzo suočili sa svim tipičnim problemima uređenja prostora za funkcionisanje velikog broja ljudi na malom prostoru, kao i sa problemima deteroriacije prirodne i društvene sredine.

Kao koncept za razvoj gradova se (takoreći prirodno) nametnuo američki model oblikovanja, budući da je on globalno važeći prostorni izraz uspešne liberalne ekonomije sa povećanom spratnošću i gustinom naseljenosti, poslovnim centrom i zoniranjem grada, pravim linijama i pravougaonim mrežama koje bi trebale da omoguće protočnost saobraćaja i efikasnost funkcionisanja (tržišta).

Shanghai – promena izgleda grada u 20 godina

I na mestu pospanih kineskih gradova nikli su CBD-i (Central Business District) od zapanjujućih solitera koje je dizajnirala svetska elita arhitekture, skyline-i od kojih zastaje dah, i stvorile se mnoge kontroverze u društvu, koje ima dugotrajnu tradiciju odnosa prema prirodi i prostoru zasnovanog na potpuno različitim premisama od onih, na kojima je ovaj model urbanog razvoja zasnovan.

Preispitivanje uvezenih koncepata urbanog dizajna od kineskih stručnjaka je počelo već osamdesetih godina prošlog veka. Problematikom se bavio i akademik Qian Xuesen, jedan od otaca kineskog svemirskog programa, koji je dao pet inicijalnih koncepata za razvoj kineske arhitekture i urbanistike u svojoj “teoriji o urbanologiji i Shan-Shui gradu” radu iz 1996. Zajedno sa akademikom Wu Liangyong-om, koji je već 1987. pokrenuo istraživanja o mogućnostima reaktualizacije teoretske osnove kineske tradicionalne “nauke o ljudskim naseljima” stvorili su koncept gradnje Shan-Shui. Koncept je nastao iz integracije arhitektonskih odgovora na izazove modernog društvenog razvoja i reinterpretiranih tradicionalnih učenja o lociranju i izgradnji ljudskih naselja u skladu sa energijama prirodnog okruženja.

Shan-Shui bukvalno znači planina i voda, i to su ujedno i osnovni pojmovi/koncepti u kineskoj nauci o uređenju prostora, Feng Shui-ju (ranije Kan Yu), gde se odnos planina i vode posmatra kao simbolički izraz karaktera mesta i kao reper za harmonično smeštanje, uobličavanje i funkcionisanje ljudskog staništa kao integralnog dela okruženja, u kome su zadovoljene ne samo fizičke, nego i intelektualne, emocionalne i spiritualne potrebe ljudi.

Feng Shui može delovati zastarelo, maglovito i mistično modernoj tehnologiji gradnje čije mogućnosti nisu ograničene prirodnim uslovima i preprekama. Svaki dan nastaju novi i bolji izolacioni materijali, preko reka se sa lakoćom grade mostovi, isušuju se močvare da bi se dobio teren za gradnju, kroz planine se probijaju tuneli, grade se veštačka ostrva… Usled tih neograničenih mogućnosti se u tkivima gradova pojavljuje sve više pravih, oštrih linija, sve višlji šiljati, uspravni objekti, mreže kvadrata su sve uniformnije, ujednačenije. Istovremeno, ovaj razvoj ostavlja sve manje prostora za individualnost, susrete, neformalne i ne-programirane interakcije, za estetske i spiritualne doživljaje osećanja “sada i ovde”, za lepotu i udobnost ljudi.

Koncept Shan-Shui grada sa jedne strane prihvata neizbežnost porasta gradske populacije, povećanja koncentracije stanovništva i rasta gradova i ukupnih površina koje gradovi zauzimaju, a sa druge strane rastuće urbane strukture organizuje prema prirodnim predlošcima lokaliteta i time stvara čvrsto jedinstvo prirodnog i artificijelnog u rehumanizovanom gradskom pejzažu, koji time postaje lokus-specifičan: grad odražava širi prirodni pejzaž i elementi šireg prirodnog okruženja postaju karakteristični delovi urbanog krajolika koji omogućuju prirodno funkcionisanje ljudi u prostoru i daju jednistvenu estetsko-spiritualno-emotivnu dimenziju urbanoj celini. Sem ekonomske održivosti teži se postizanju višeslojne humane/socijalne održivosti gradova.

TRADICIONALNI KONCEPTI U MODERNOJ INTERPRETACIJI – MAD ARCHITECTS

Koncept Shan-Shui gradnje na svojim projektima sa izuzetnim uspehom primenjuje studio MAD Architects pod vođstvom mladih, međunarodno nagrađivanih arhitekata Ma Yansong-a, Dang Qun-a and Yosuke Hayano-a. Primenu koncepta su predstavili u Pekingu na manifestaciji 2012 Design week čija tema je bila “Gradovi budućnosti”.

Počeci primene tradicionalnih kineskih koncepata pojavljuju se u Absolute towers, reinterpretaciji sada već bivših njujorških kula bliznakinja. Meki, međusobno komplementarni oblici ovih kula razbijaju tradicionalni, skoro Frojdovski pravolinijski maskulinizam nebodera talasastim spoljnjim konturama. Konture dva tornja stvaraju međusobno komplementarne izbočene i ulegnute oblike kao izraz dinamičke ravnoteže jina janga u prirodi. Kružnim balkonom i nezavisnom rotacijom svakog nivoa dizajneri su imali nameru da “omoguće stanarima emotivno povezivanje sa njihovim gradom i osvešćivanje prisustva prirode u gradu”

Predlog razvojnog projekta (2011.) koji predstavlja planinski pejzaž sa fokusom na centralnu dolinu i organske oblike naručile su dve sestre, koje su preuzele očevu kompaniju, i smatraju “normalan” grad karakterisan mrežama i kvadratima previše maskulinističkim i zastarelim. Projekat bi trebao da se izvede u sklopu CBD u Amsterdamu, za koji Ma Yansong kaže da je “zamišljen kao moderna reprezentacija grada jer planeri uživaju u viziji mnogih visokih tornjeva, ali u stvarnosti je to jedna surova i nehumana sredina”. Centralna dolina projekta sa vodopadom, mostovima, terasama i zelenilom predstavlja kontratežu dehumanizujućoj pravolinijskoj urbanoj mreži izvan projekta.

Puna primena koncepta Shan-Shui grada se pojavljuje u projektu planinskog sela na planini Huangshan. Arhitekti su se suočili sa problemom očuvanja izražajnog i bogatog pejzaža na padinama planine, što je trebalo pomiriti sa planiranom izgradnjom naselja za odmor. Suprotno zapadnjačkim konceptima razvoja, u kojima se krajolik prilagođava, prekraja i preuređuje spram potreba projekta, oni su projekat prilagodili specifičnostima lokacije. Arhitektura koja se nastavlja na konturne linije terena, replicira ih i razvija u oblike ljudske nastambe inkorporira topografiju lokaliteta u projekat, stvara visoko individualizovane stambene jedinice i čini prohodnom granicu prirodnog i artificijelnog.

Selo za odmor na planini Huangshan u provinciji Anhui u Kini. Gore izgled sela, dole “izrastanje” arhitekture iz topografije terena

Najnoviji projekat Urban forest, koji predstavlja novi CBD, novi grad za sebe u gradu će biti izgrađen u Guiyang-u u Kini. On je planiran da bude kontrateža raznih Central Business District-a širom sveta, koji repliciraju isti pravougaono-pravolinijski uzorak gusto smeštenih nebodera kao reprezentacije hijerarhije, koncentracije i efikasnosti koje se izjednačavaju sa uspehom i razvojem. Međutim, ovaj model obično ne uključuju prostorne reprezentacije drugih dimenzija osećaja uspešnosti: nehijerarhijske interakcije, slobodno vreme, estetske doživljaje, emotivnu ispunjenost i druge “neefikasne i neproduktivne” aspekte.

Urbana šuma protkana je upravo prostornim reprezentacijama ovih drugih aspekata: mostovima, trgićima, terasama, platformama, komunikacionim tačkama prožetim prirodnim pejzažom – mestima gde se ljudi mogu okupljati, videti, biti viđeni i deliti doživljaje. Sve ove reprezentacije se mogu smatrati jin aspektima koji harmonično dopunjuju jang prostore zgrada namenjene za rad, intenzitet, koncentraciju i stvaranje.
.
.
.
.
.
.
.
source: noticiasarq

El proyecto tiene inspiración en ciertos asentamientos de la China antigua, donde era fundamental dominar el territorio y el agua, ubicando las ciudades en sitios estratégicos (lo típico por aquel entonces), y pretende ser un modelo único de planificación urbanística en un país que sigue creciendo a un ritmo vertiginoso, basándose además en la sostenibilidad.

La propuesta combina la construcción urbana con el medio natural, compuesta por estructuras verticales (montañas) y láminas de agua. Las formas de Sha-Shui City están definidas por una serie de líneas curvas que trazan recorridos verticales, pero que dejan ver una masa vegetal en su interior.
MAD Architects
.
.
.
.
.
.
source: realestatecornergr

Η αστικοποίηση εκτοξεύει τα μεγέθη της πληθυσμιακής πυκνότητας των πόλεων, και σπάζει τους δεσμούς με φυσικό και ανθρωπομετρικό περιβάλλον με την επαναφορά των αρχών του shan – shui, -η πόλη του νερού και του βουνού. Η shan – shui πόλη βασίζεται στην λατρεία των δύο αυτών στοιχείων που αποτελούν την βάση του παραδοσιακού πολεοδομικού σχεδιασμού στην Κίνα, και επιδιώκει τον επαναπροσδιοριμό της σχέσης του κατοίκου της πόλης με τη φύση.

Βασικά στοιχεία στο τοπίο των αρχαίων κινέζικων οικισμών, το νερό και το βουνό ενσωματώθηκαν στο σχεδιασμό ο οποίος χαρακτηρίζεται από την προσπάθεια για την εναρμόνισή των δύο στοιχείων.

Πάνω στις αρχές της “πόλης του νερού και του βουνού” είναι σχεδιασμένο από τους MAD και ένα σύμπλεγμα απο ουρανοξύστες μικτής χρήσης στο Γκουιγιάνγκ, που θα λειτουργήσει ως το νέο επιχειρηματικό κέντρο της πόλης.

H αρχιτεκτονική αναπτύσσονται έξω από τα βασικά περιγράμματα, προσομοιάζοντας τη γη που είναι πολύ περίπλοκη, και σχηματίζεται από διαφορετικά επίπεδα, με γέφυρες που συνδέουν τα κτίρια, ενώ από κάτω υπάρχουν οι κήποι του τσαγιού.

Σε αντίθεση με την δυτική τοποθέτηση για την έννοια τοπίο όπου στην φύση κυριαρχεί ο λόγιος σχεδιασμός, στην ανατολή η ανθρώπινη παρέμβαση είναι πολύ ασαφής και εμπεριέχει βασικά στοιχεία όπως η πέτρα και το νερό, επιδιώκοντας την συγχώνευση της τεχνητής και της φυσικής πραγματικότητας.